Badnji dan je naziv dobio po tome što se na taj dan u kuću unosi badnjak, koji će se zatim na Božić zapaliti. Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju (Bogorodicu)
Polazak u šumu nekada se obeležavao i tako što se pucalo iz pušaka i prangija.
Ovaj običaj bio je bitan kako bi se pucnjima uplašili vukovi i medvedi koji bi eventualno došli na obod šume u potrazi za hranom.
Simbol Hristovog rođenja je slama, pošto se veruje da je Hristos rođen u štali na slami. Iz tog razloga narod je uveo običaj da uoči Božića u svoj dom unosi slamu. Slama se unosi odmah iza badnjaka. Domaćin ili neki drugi odrasli muškarac iz kuće unosi u kuću veliki naramak slame koji je tog jutra načupan iz stoga, zavezan užetom i odložen u nekom delu dvorišta da sačeka veče.
Ponegde se slama unosi u velikom džaku spremljenom za tu svrhu, a poslese preko tog džaka postavlja badnjačka večera.
Slama se unosi po istom obredu kao i badnjak. Onaj ko unosi slamu pozdravlja ukućane rečima: Srećno vam Badnje veče, a ovi mu odgovaraju: Bog ti dobro dao i sreće imao. Domaćica ga zasipa žitom iz sita, a zatim onaj koji je uneo slamu spušta je na tlo i imitira kvocanje kvočke: kvo, kvo, kvo. Deca čupkaju slamu i imitiraju piliće: piju, piju, piju… Ovaj običaj upražnjava se da bi živina bila u svemu napredna. Slama se zatim rastura po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. Ponegde postoji običaj da preko slame prostru zatirače i pa svi ukućani te veče spavaju zajedno na slami.
Tamo gde slamu unose u džaku, ne rasturaju je po kući, jer je obično nema mnogo. Takva slama se najčešće stavlja pod sto i u jedan kraj kuće.
Na Badnji dan porodica se okuplja za istom trpezom.
Нема коментара:
Постави коментар