Sveti Nikola naša slava

Slavski kolac po starinskom običaju sa poskuricama

Ovakav slavski kolač pravila je moja baba

1 kg brašna,
pola l. *osveštene* vode,
1 kockica kvasca,
2 kašike šećera,
2 kašičice soli,
mala šoljica za kafu ulja,

.
Umesiti testo od svih sastojaka,staviti da "nadođe" oko 1 h.
Zatim premesiti, i ostaviti još jednom da napuni vanglu.
Podeliti na 8 jednakih loptica.
Od prve razvući pogaču malo manju od veličine šerpe,staviti u podmazanu šerpu ili na papir ,a od gore staviti 5 loptica u obliku krsta.
Od 7 loptice napraviti valjak i iseci 4 trougla koja stavite izmedju 4 periferne lopte. Od 8 lopte napravite jos 8 malih loptica koje idu na bočne šire strane trouglova uz samu ivicu šerpe. Ostaviti da nadođe i ukrasiti testom koje umesiti od oko 200 gr brašna,100 gr gustin 2 velike kašike soli i vode da bude baš baš tvrdo testo.

Pravim najpre ukrase od onog kalupa koji nazivamo *krsnik* ili * slovo* a ti pečati se zovu i *poskurice" koje znači-Isus Hristos pobeđuje..
Zatim se naprave
ptičice, burence, grozđe, knjiga, trešnjice, zir, klasje.. cvetovi... po svojoj volji i želji ,ali je ovo meni obavezno... Testo lepim vodom u koju dodam kašičicu šećera. Odmah uključim rernu,jer testo dovoljno nadođe dok šarate belim testom. Pečem oko 1 h najpre na 250 a zatim na 18o . Pokrijem papirom posle 5 minuta,,a ako treba i na kraju pečenja sklonim papir da porumeni.
Toplo premažem uljem i ostavim da se ohladi pokriveno krpom.

Славско жито - Кољиво

Кувано жито које се износи приликом слава и помена, обично зачињено шећером, орасима и слично, које свештеник прелива вином и освећује, а гости једу. Негде се жито и не меље, него се једу цела кувана зрна помешана са медом и орасима (кољиво). Чешће је скувано жито самлевено и умешено са орасима и шећером. Жито се уочи славе кува у кући.

Реч кољиво потиче од грчке речи коливон, што значи зрно.

Жито, или кољиво, налази се у црквеној употреби још од најранијих времена као црквени символ. Оно подсећа на биљне жртве из Старог завета и њиме се, као примером, утврђује веза између овоземаљског и загробног живота. Зрна пшенице симболишу праве хришћане, који су у себи одржали семе Божије. Труљење пшеничног семена под земљом Господ је навео као слику Своје смрти и васкрсења, а у исто време и као слику умирања старог и рађање новог човека у сваком од нас.

Жито се не мора јести само о славама, већ може и обичним данима. Укусна је посластица.

1/2 kg пшенице белице,
400 g ораха,
1/2 kg шећера,
шећер у праху,
ако волите додајте мало орашчића

Пшеница се добро скува, затим се стави у цедиљку да се цеди добар сат, а потом два пута на ручној воденици самеље (једном на крупно, а други пут на ситно). У добијену смесу додају се шећер, ораци и врло мало наструганог орашчића. Тада се све добро рукама умеси и остави да преноћи на хладном. Пре служења поспе се шећером у праху.