Кувано жито које се износи приликом слава и помена, обично зачињено шећером, орасима и слично, које свештеник прелива вином и освећује, а гости једу. Негде се жито и не меље, него се једу цела кувана зрна помешана са медом и орасима (кољиво). Чешће је скувано жито самлевено и умешено са орасима и шећером. Жито се уочи славе кува у кући.
Реч кољиво потиче од грчке речи коливон, што значи зрно.
Жито, или кољиво, налази се у црквеној употреби још од најранијих времена као црквени символ. Оно подсећа на биљне жртве из Старог завета и њиме се, као примером, утврђује веза између овоземаљског и загробног живота. Зрна пшенице симболишу праве хришћане, који су у себи одржали семе Божије. Труљење пшеничног семена под земљом Господ је навео као слику Своје смрти и васкрсења, а у исто време и као слику умирања старог и рађање новог човека у сваком од нас.
Жито се не мора јести само о славама, већ може и обичним данима. Укусна је посластица.
1/2 kg пшенице белице,
400 g ораха,
1/2 kg шећера,
шећер у праху,
ако волите додајте мало орашчића
Пшеница се добро скува, затим се стави у цедиљку да се цеди добар сат, а потом два пута на ручној воденици самеље (једном на крупно, а други пут на ситно). У добијену смесу додају се шећер, ораци и врло мало наструганог орашчића. Тада се све добро рукама умеси и остави да преноћи на хладном. Пре служења поспе се шећером у праху.
